Svi mi imamo svoje rituale ujutro koji nam pomazu da otvorimo oci ili koje radimo cisto iz navike.
Taj prelaz iz sna do jave koja nas ceka puna obaveza nam definitivno svima najteze pada.
Ja sam toliko navikla na svoj jutarnji ritual nakon sto ustanem iz kreveta da svako pomicanje iz njega mi cini neverovatan nered u celom danu.
Prva stvar koju su svi ukucani naucili je da apsolutno nema nikakve svrhe pitati me bilo sta ili zapocinjati razgovor dok ne popijem svoju prvu kafu. Ustajem iz kreveta, stavljam lonce za kafu podsecajuci na nekog zombija iz serija, ali sam uverena da oni ipak ne piju kafu. Postavljam deci dorucak polu zmureci i iz navike govorim kako sve treba da pojedu... Zakuvam kafu, pa umivanje i ostalo obavljanje jutarnje higijene da bi napokon sela da popijem tu prvu jutarnju kafu da se razbudim. Do pola soljice vec sam u stanju i da vidim na jedno oko onako solidno.
Prva jutarnja kafa mi se uvek pretvori u prve dve jutarnje kafe, samo sa tom pauzom izmedju da sklonim ostatke od dorucka deci, dam im neku vocku i istresem igracke. Znam, u pravu ste, ali ipak to uradim da kupim sebi jos pola sata jer padam na nos celog dana, pa je jutro vreme gde mogu da ga kupim ili prosvercujem.
Ta druga 'prva jutarnja kafa' mi predstavlja organizaciju celog dana. Gde, sta kako i koliko. Odakle poceti, sta sledece i sta je za kraj. Ceo dan mi je isplaniran u toj drugoj kafici. Ispijam i premecem po mislima sve sto me ceka i pronalazim neki red u svemu tome. Zato su mi obe 'prve kafe' podjednako vazne i vezem ih u tu jednu prvu jutarnju kafu zvanu - ne diraj me.
Jedna da me razbudi, druga da mi da red u danu i za obe mi treba ukupno sat vremena. Ne trazim mnogo.
A vredi celo moje raspolozenje tokom dana.
Toliko sam vec navikla na taj ritual ujutro da cak i kad mi suprug kao znak ljubavi i paznje smucka prvu kafu, poremeti sve. Hvala iz srca, ali nemoj vise. Ti ces onu popodne oko 5 jel vazi?
Taj prelaz iz sna do jave koja nas ceka puna obaveza nam definitivno svima najteze pada.
Ja sam toliko navikla na svoj jutarnji ritual nakon sto ustanem iz kreveta da svako pomicanje iz njega mi cini neverovatan nered u celom danu.
Prva stvar koju su svi ukucani naucili je da apsolutno nema nikakve svrhe pitati me bilo sta ili zapocinjati razgovor dok ne popijem svoju prvu kafu. Ustajem iz kreveta, stavljam lonce za kafu podsecajuci na nekog zombija iz serija, ali sam uverena da oni ipak ne piju kafu. Postavljam deci dorucak polu zmureci i iz navike govorim kako sve treba da pojedu... Zakuvam kafu, pa umivanje i ostalo obavljanje jutarnje higijene da bi napokon sela da popijem tu prvu jutarnju kafu da se razbudim. Do pola soljice vec sam u stanju i da vidim na jedno oko onako solidno.
Prva jutarnja kafa mi se uvek pretvori u prve dve jutarnje kafe, samo sa tom pauzom izmedju da sklonim ostatke od dorucka deci, dam im neku vocku i istresem igracke. Znam, u pravu ste, ali ipak to uradim da kupim sebi jos pola sata jer padam na nos celog dana, pa je jutro vreme gde mogu da ga kupim ili prosvercujem.
Ta druga 'prva jutarnja kafa' mi predstavlja organizaciju celog dana. Gde, sta kako i koliko. Odakle poceti, sta sledece i sta je za kraj. Ceo dan mi je isplaniran u toj drugoj kafici. Ispijam i premecem po mislima sve sto me ceka i pronalazim neki red u svemu tome. Zato su mi obe 'prve kafe' podjednako vazne i vezem ih u tu jednu prvu jutarnju kafu zvanu - ne diraj me.
Jedna da me razbudi, druga da mi da red u danu i za obe mi treba ukupno sat vremena. Ne trazim mnogo.
A vredi celo moje raspolozenje tokom dana.
Toliko sam vec navikla na taj ritual ujutro da cak i kad mi suprug kao znak ljubavi i paznje smucka prvu kafu, poremeti sve. Hvala iz srca, ali nemoj vise. Ti ces onu popodne oko 5 jel vazi?
No comments:
Post a Comment