Jedno od onih jutara kad mi se bude negde u Sofiji ili Pragu u nekom lokalnom kaficu, ispija jutarnja kafica i gricka neko pecivo.
Ovo jutro je kad mi se cak sedi na zeleznickoj stanici i promatra svet koje vozovi dovoze i odvoze. Da razmisljam u miru i tisini gde ne poznam nikoga, gde mogu da gledam ljude oko sebe i pogadjam njihove jutarnje misli. Koliko su vremena utrosili na jutarnje spremanje za posao, da li su stigli da popiju kafu pre nego sto su potrcali u dan pun obaveza.
Da vidim nacin na koji se ti neki drugi ljudi nose sa svojim problemima, da uocim negde strpljenje ili srecu.
Ovo jutro zelim da vidim izdaleka kako neki drugi svet funkcionise. Da se uverim da nije svuda isto. Da sa distance promatram vreme koje prolazi.
Ovo je jedno jutro kad bih zaustavila svoj zivot na par sati da vidim nesto izvan njega. Nesto sto nema nikakve veze sa mnom a opet i da ima.
Ovo je jutro kad mi vreme pobrka misli, kad zelim da me dan odnese i vrati tek uvece.
Samo jedno jutro. Ali, tako nesto kod mene nema.
I ko mi moze zabraniti da se mislima odmaram?
Ovo jutro je kad mi se cak sedi na zeleznickoj stanici i promatra svet koje vozovi dovoze i odvoze. Da razmisljam u miru i tisini gde ne poznam nikoga, gde mogu da gledam ljude oko sebe i pogadjam njihove jutarnje misli. Koliko su vremena utrosili na jutarnje spremanje za posao, da li su stigli da popiju kafu pre nego sto su potrcali u dan pun obaveza.
Da vidim nacin na koji se ti neki drugi ljudi nose sa svojim problemima, da uocim negde strpljenje ili srecu.
Ovo jutro zelim da vidim izdaleka kako neki drugi svet funkcionise. Da se uverim da nije svuda isto. Da sa distance promatram vreme koje prolazi.
Ovo je jedno jutro kad bih zaustavila svoj zivot na par sati da vidim nesto izvan njega. Nesto sto nema nikakve veze sa mnom a opet i da ima.
Ovo je jutro kad mi vreme pobrka misli, kad zelim da me dan odnese i vrati tek uvece.
Samo jedno jutro. Ali, tako nesto kod mene nema.
I ko mi moze zabraniti da se mislima odmaram?
No comments:
Post a Comment