Nasi mediji svakodnevno pune stupce i televizijske ekrane takozvanim estradnim i V.I.P. umetnicima. Pre svega, ne stavljam celu krivicu na njh jer oni pisu i prikazuju ono sto narod zeli da cita i vidi. Onaj deo krivice koju oni nose su apsolutno preterivanje o clancima o pomenutim licima, detaljima iz njihovih privatnih zivota i guranjem njihovih intimnih delova tela pod nase noseve.
Koliko ste puta i sami pomislili 'a ko li je sad ovo pobogu', gde li je taj ili ta stekla tu silnu slavu i status zvezde kad sad novine pisu o tome kako su joj sevnule gacice, s kim se sad zabavlja/svadja/tuzi/udaje/rastaje i slicno.
Jer mediji se vecinom bave tim, nazovimo ih pogresnim imenom, problemima.
Da li je potrebno da se ljudi (iz principa ih ne zovem novinarima) koji stavljaju takve naslove i tekstove vrate u skolu ili da obnove neki ubrzani kurs novinarstva ili da narod prestane da se upusta u tu pricu i ceka nastavak kako je sestra od tetke neke takve poznate licnosti izjavila ovo ili ono.
Svi ti takozvani estradni umetnici su se proslavili u nekom od bezbroj rijaliti programa i istom brzinom sjaj njihovog 'estradovanja' se gasi. U silnoj zelji da povrate bar momenat od tog sjaja koriste sve sto im padne na pamet, od pljuvanja i prozivanja drugih takozvanih estradnih umetnika do obnazivanja tela i implicitnih scena po javnim mestima. A nasi mediji, opet i na zalost, nam to sve guraju pod nos i serviraju kao EKSLUZIVNU VEST.
Ja shvatam da vest prodaje novine a da li oni shvataju da bi vest ustvari trebalo i da bude vest.
Takodje shvatam da svakodnevna desavanja lice na crnu hroniku i da narodu treba malo razonode, ali da
li je zaista neophodno zaglupiti nas sve laznim vrednostima. Gde su nestale kolumne i emisije o pozoristima u zemlji i regionu, gde su deciji obrazovni programi kao recimo oni uz koje smo mi odrastali kao 'Znanje i Imanje', 'Deco pevajte sa nama', 'Muzicki tobogan'. Obogatite nam program sa putopisima i intervjuima sa
ljudima koji su zaista umetnici i priznati u svom poslu. Manite nas vasih ekskluzivnih vesti izgore nam mozak.
Da li se i vi isto pitate?
Koliko ste puta i sami pomislili 'a ko li je sad ovo pobogu', gde li je taj ili ta stekla tu silnu slavu i status zvezde kad sad novine pisu o tome kako su joj sevnule gacice, s kim se sad zabavlja/svadja/tuzi/udaje/rastaje i slicno.
Jer mediji se vecinom bave tim, nazovimo ih pogresnim imenom, problemima.
Da li je potrebno da se ljudi (iz principa ih ne zovem novinarima) koji stavljaju takve naslove i tekstove vrate u skolu ili da obnove neki ubrzani kurs novinarstva ili da narod prestane da se upusta u tu pricu i ceka nastavak kako je sestra od tetke neke takve poznate licnosti izjavila ovo ili ono.
Svi ti takozvani estradni umetnici su se proslavili u nekom od bezbroj rijaliti programa i istom brzinom sjaj njihovog 'estradovanja' se gasi. U silnoj zelji da povrate bar momenat od tog sjaja koriste sve sto im padne na pamet, od pljuvanja i prozivanja drugih takozvanih estradnih umetnika do obnazivanja tela i implicitnih scena po javnim mestima. A nasi mediji, opet i na zalost, nam to sve guraju pod nos i serviraju kao EKSLUZIVNU VEST.
Ja shvatam da vest prodaje novine a da li oni shvataju da bi vest ustvari trebalo i da bude vest.
Takodje shvatam da svakodnevna desavanja lice na crnu hroniku i da narodu treba malo razonode, ali da
li je zaista neophodno zaglupiti nas sve laznim vrednostima. Gde su nestale kolumne i emisije o pozoristima u zemlji i regionu, gde su deciji obrazovni programi kao recimo oni uz koje smo mi odrastali kao 'Znanje i Imanje', 'Deco pevajte sa nama', 'Muzicki tobogan'. Obogatite nam program sa putopisima i intervjuima sa
ljudima koji su zaista umetnici i priznati u svom poslu. Manite nas vasih ekskluzivnih vesti izgore nam mozak.
Da li se i vi isto pitate?
Evo recimo, ja ni dan danas ne razumem kako je Ekrem Jevric postao javna i poznata licnost, da li su to medije ili ljudi napravili od njega. Odakle se taj covek pojavio i cim je to zauzeo mesto u javnosti. Nikad to necu razumeti. Ali opet, ovo je moj ugao gledanja na sve to sto nam se servira. Da reagujem mogu onoliko koliko i svi.
Kad mi se ne svidja sta pise u novinama - prestanem da ih citam.
Kad mi se ne svidja tv program - prebacim kanal.
PROBLEM je u tome sto i kad prebacim kanal nadjem to isto samo drugacije upakovano.
I opet. I opet. I opet.
Koliko zaista ima pravih umetnika na nasoj estradi, onih koji su obelezili neku generaciju, koji se bave svojim poslom jer vole i veruju u to sto rade. Onih koje vreme fizicki moze da pregazi ali ono sto su svojim radom stvorili ne. Zastanite na momenat i prebrojte - svi oni mogu da stanu na prste obe ruke.
No comments:
Post a Comment