Jutarnja prica

Jedno od onih jutara kad mi se bude negde u Sofiji ili Pragu u nekom lokalnom kaficu, ispija jutarnja kafica i gricka neko pecivo.

Ovo jutro je kad mi se cak sedi na zeleznickoj stanici i promatra svet koje vozovi dovoze i odvoze. Da razmisljam u miru i tisini gde ne poznam nikoga, gde mogu da gledam ljude oko sebe i pogadjam njihove jutarnje misli. Koliko su vremena utrosili na jutarnje spremanje za posao, da li su stigli da popiju kafu pre nego sto su potrcali u dan pun obaveza.
Da vidim nacin na koji se ti neki drugi ljudi nose sa svojim problemima, da uocim negde strpljenje ili srecu.

Ovo jutro zelim da vidim izdaleka kako neki drugi svet funkcionise. Da se uverim da nije svuda isto. Da sa distance promatram vreme koje prolazi.
Ovo je jedno jutro kad bih zaustavila svoj zivot na par sati da vidim nesto izvan njega. Nesto sto nema nikakve veze sa mnom a opet i da ima.

Ovo je jutro kad mi vreme pobrka misli, kad zelim da me dan odnese i vrati tek uvece.
Samo jedno jutro. Ali, tako nesto kod mene nema.
I ko mi moze zabraniti da se mislima odmaram?

Korisni saveti za prvi let avionom

Godisnji odmori i putovanja su uvek ono sto zeljno ocekujemo i sto nam podize adrenalin.
Ukoliko ste rezervisali avionsku kartu ili planirate uskoro, evo par korisnih saveta koji vam mogu ublaziti tremu prvog putovanja 'nebom pod oblacima'.

Od dokumenata vam je potreban pasos, viza ukoliko je zemlja u koju putujete zahteva, i ukoliko putujete sa decom pasos za njih i saglasnost drugog roditelja da dete putuje sa vama ( ukoliko ste razvedeni onda sudski dokaz da je dete vama povereno na staranje).

Prva a jako bitna stavka je vreme. Ako ste kupili kartu preko interneta ili rezervisali pozivom aviokompaniji, treba da budete na aerodromu dva sata pre vaseg leta da kartu podignete, platite i stanete u red za cekiranje (prijava leta na salteru kompanije kod koje ste kupili kartu). Salteri za cekiranje se obicno otvaraju sat i po vremena pre uzletanja aviona, pa je zgodnije da ste tu kad se otvore da bi izbegli mogucnost dugog cekanja u redu.
Nakon obavljene prijave na let dobicete kartu za ulazak na avion (boarding pass) sa kojim ce te otici do naznacenog izlaza (gate-a).

Prtljag takodje predajete na salteru gde prijavljujete let. Koliko prtljaga smete da nosite sa sobom zavisi od aviokompanija. Licni prtljag takodje odredjuju aviokompanije ali necete pogresiti ukoliko je tezina od oko 5 kilograma. Za jasnije detalje pogledati  ovde.

Najkorisniji savet koji je nekada meni bio upucen je poneti sa sobom  bombone ili zvake jer ce  olaksati putovanje zbog pritiska u avionu. Deci takodje dajte neki bomboncic ili zvakicu u zavisnosti od uzrasta, cuclu ili flasicu. Mozda zvuci strasno ali videcete da nije. Ponesite takodje flasicu vode (sada je vec dozvoljeno u vecem broju aviokompanija) da ne bi bili prinudjeni da naknadno kupite vodu u avionu jer cene nisu nimalo naivne. Neke kompanije na duzim letovima u svojoj ponudi ukljucenoj u kupovinu karte daju obrok, neke ipak ne.

Za dete ponesite omiljenu igracku, slikovnicu ili nesto za sta ste sigurni da ce mu drzati paznju bar neko vreme posle vec mozete da pogadjate oblike oblaka ili da izmislite neku drugu igru. Tako ce mu vreme brzo proleteti a i putovanje avionom ostati u lepom secanju.

Nakon sto sletite treba da se prijavite na carinskoj i pasoskoj kontroli. Zatim da podignete prtljag, na svakoj traci za prtlajg je naznacen broj leta, potrazite broj leta sa kojim ste stigli i sacekajte. Ukoliko presedate na drugi avion a ista vam je aviokompanija mozete pri predaji prtljaga da trazite da vam isporuce na krajnjem odredistu.

Prvi put sve je stresno da, ali bez zurbe i panike jer ipak idete na odmor.
Opustite se, uzivajte i zelim vam ugodan let.

Cajevi kao opcija za smirenje nervoze

Obicno izbegavamo cajeve kad osetimo bilo kakvu nervozu ili bol. Cak sam i ja medju ljudima koji caj smatraju samo dobrim kod gripe. Do skora sam ga zvala i slatka obojena kuvana voda. Svi smo vecinom takvi.

Ali zanemarujemo cinjenicu da se svuda u svetu koriste biljni preparati u vidu cajeva, krema i mnogo cega kao opcija za smanjenje nervoze i imaju blagi ucinak.
Mnogo bolja opcija nego to sto potezemo rukom za tablete, jer smo navikli.
Veliki sam pobornik ispijanja kafe ali u momentima kad osetim nervozu ipak stavljam vodu za caj a ne kafu.
Kafa mi da dodatnu energiju a sa njom dolazi i novi nalet nervoze. Caj je taj koji umiri organizam i veoma blago odnosi nervozu.

Mnogi od njih kao sto su lipa, kamilica, majcina dusica, bosiljak i kadulja su odlicni u smirivanju nervoze.
Priprema je uvek ista: preliti kasicicu mesavine caja sa vrelom vodom, ostaviti da odstoji pet minuta i dobro zasladiti sa medom.
Medom, ne secerom. Caj dobija poseban smek kad je med u njemu a i dobija na kvaliteti.
Caj od majcine dusice moze se koristiti i pri ublazavanju stomacnih bolova i osecaja nelagode.
Stres je stanje a ne bolest, ali je takodje stanje koje dovodi do bolesti. Zasto posezati za hemijom ako to mozemo resiti i ublaziti biljem. Setnja, svez vazduh i cajevi u kombinaciji jako povoljno uticu na nas nervni sistem.

Takodje kockica cokolade moze da umanji nivo hormona stresa. Kockica, dve a ne cela cokolada ... Mada znam, jako je tesko zaustaviti se samo na jednoj kockici.
Za bolji san dokazano je da lavanda pomaze bilo da je u pitanju caj ili mirisljava sveca. Mada ja licno ne mogu miris lavande jer me podseca na stare ormare i bakine kapute, zato ja koristim koristim esencijalno ulje jasmina.

Sto se tice valerijane poznato je da su se vekovima ljudi odmarali uz pomoc nje pa je poznata i kao jedan od jacih biljnih sedativa. Zato sa njom ne treba preterivati. To sto je prirodno ne znaci da ne moze da nam nasteti ako ga preterano koristimo ili u jacim dozama.
Treba ipak probati sa svim sto priroda nudi pre nego sto odlucimo potegnuti za hemijom. Bar imamo toga u izobilju oko nas. Cajeve, kreme, mirisljave svece i esencijalna ulja mozete danas naci u marketima jednako kao i u apotekama. Ipak su u pitanju nasi zivci zar ne?

Da li znate da znamo?

Obicno ne guram nos u politiku osim kad sam ljuta.
Kad me takoreci silna mudrovanja, kampanje i lazni osmesi izbace iz takta.

Taj silni takmicarski duh koji nasi politicari pokazuju i sprovode pljuvanjem jedni po drugima, otkrivajuci gomilu afera i korupcije medju pojedincima, sitnim i krupnim prozivkama, guranjem lakta u rebra i podmetanjem nogu u takmicenju zvanom izbori, e pa taj takmicarski duh vam iz godine u godinu sve vise i vise zaudara.
Garantovano ste primetili, jer mi jesmo. Odavno.
Sva ta lazna obecanja u koja ni sami ne verujete jer ste svesni da ih je nemoguce ispuniti, ali eto, mislite da bi mi mozda poverovali. Opet.

Svi ti veliki koraci koje planirate napraviti na 'putu za bolje sutra' izgleda nestaju u prvoj godini nakon sto ste izabrani. Verovatno su zapeli negde na nekoj od mnogih deonica puteva koji jos nisu ni asfaltirani. Jos nismo videli ni male korake od vas tako da smo prestali da ocekujemo i te velike.
Da li znate da znamo? Da nas lazete.
Dugo vec. Svi vi koji ste se izredali na foteljama u vladi u zadnje dve decenije.
Cemu igra? Cemu prljave politicke igre kad narod to vec sve odavno zna i bez vasih medjusobnih prozivki i optuzivanja, upiranja prstom u druge kao deca u vrticu 'on je uzeo a ja nisam'.
Svi ste. Svi ste uzeli koliko god ste mogli i bez pardona planirate da uzmete jos.

Zasto mislite da perete svoje lice i obraz pljujuci po drugima? Zato sto je to tako u politici? Zato sto je to igra sa velikim ulozima?
Lazete nas svesno da bi nas posle maksimalno iscrpli. Da, nas. Narod.
Ali, nikako da naucite da nismo stoka. Naucicete jednom. Narod vam ne trazi puno, trazi vam hleb, posao i mir.
Sigurna sam da vec znate da znamo, da nas besramno lazete. Samim tim sto mozete da kupite glas za izbore jednim sendvicem i crvenom hiljadarkom. Dotle ste nas spustili.
A sto je najgore nije vas sram. Ni najmanje.

Mi vas slusamo godinama, sve vase price, vasa uverenja, vasa obecanja i nastojanja da uspete u borbi za bolje sutra. Slusamo i vise nam zuji u usima.
Da li vam je ikad, ali ama bas ikad, palo napamet da vi poslusate sta narod zeli? Bez ikakvih manipulacija, kampanja, laznih referenduma.
Da je bilo ko od vas pare od svoje kampanje za izbore usmerio u bilo kakav humanitarni fond imao bi moj glas. Verovatno i mnogih drugih.
Ali lepljenje plakata sa vasim laznim osmesima i ocima koje pokazuju odlucnost ili sta vec su izgleda, po vama, mnogo bolja investicija. Smorili ste narod.

Tuga i nista drugo...

Zene i opsednutost cipelama

Milijardu puta ce vas muski rod pitati zasto smo opsednute cipelama i da bilo koja druga opsednutost ima mnogo vise smisla nego - cipele.
Ono sto njima najverovatnije predstavljaju automobili ili recimo fudbal nije ni blizu toga da im pruzi taj osecaj kao sto nama pruzaju cipele. Nove, lepe, udobne, neudobne, sa stiklama ili bez njih, sandale, cizmice, ovaj dezen, ona boja...
One nam pruzaju osecaj zenstvenosti, opustenosti, ili bilo koji drugi osecaj koji zelimo. Zato ih i biramo i menjamo konstantno. Muskarci ce reci da su cipele zadnje sto primete na zeni ali ni sami ne znaju da nisu u pravu. Primetice zadnjicu - cipela i hod je zajedno oblikuju, primetice duge i lepe noge - cipela istice listove, primetice osmeh - udobnost ili svesnost sopstvene zenstvenosti je izmamio taj osmeh. One su te koje nam drze trenutno raspolozenje.
Cipele su te koje daju poseban sarm pantalonama, suknji, kosulji ili bilo kojoj odevnoj kombinaciji.
Cipele i frizura naravno.
Kad je to dvoje u savrsenom redu ne postoji zena koja ce reci da nije zadovoljna svojim izgledom, jer
se zaista tako i oseca. Odlicno, potpuno i zadovoljno.
Da, istina je da sve zene 'nikad nemaju sta da obuku', nikad nisu dovoljno mrsave i isto tako nikad nece imati ni odgovarajuci broj cipela. Takodje je istina da nas samo finansijska situacija sprecava da ih imamo zilion. Mada postoje i zene koje su spremne odvojiti zadnji dinar ako su sasvim slucajno naisle na savrsen par cipela koje su vec dugo trazile. Jer strast je strast.
Ono sto je zanimljivo je da u toj strasti nisu samo cipele sa visokom stiklom nego i baletanke, sandale, letnje papuce, kratke i duboke cizmice i kaubojke. Cipele svih raznih boja i oblika.

Volimo ih, biracemo ih do besvesti, kupovati i praviti bezbroj kombinacija za sve moguce prilike.
Jer to je strast koja ne jenjava, strast koja nas cini pozitivnijima, sretnijima i zadovoljnijima.
I dok je nas zena, kompanije koje se bave proizvodnjom i prodajom cipela ne treba da brinu.

Prva jutarnja kafa zvana - ne diraj me

Svi mi imamo svoje rituale ujutro koji nam pomazu da otvorimo oci ili koje radimo cisto iz navike.
Taj prelaz iz sna do jave koja nas ceka puna obaveza nam definitivno svima najteze pada.
Ja sam toliko navikla na svoj jutarnji ritual nakon sto ustanem iz kreveta da svako pomicanje iz njega mi cini neverovatan nered u celom danu.

Prva stvar koju su svi ukucani naucili je da apsolutno nema nikakve svrhe pitati me bilo sta ili zapocinjati razgovor dok ne popijem svoju prvu kafu. Ustajem iz kreveta, stavljam lonce za kafu podsecajuci na nekog zombija iz serija, ali sam uverena da oni ipak ne piju kafu. Postavljam deci dorucak polu zmureci i iz navike govorim kako sve treba da pojedu... Zakuvam kafu, pa umivanje i ostalo obavljanje jutarnje higijene da bi napokon sela da popijem tu prvu jutarnju kafu da se razbudim. Do pola soljice vec sam u stanju i da vidim na jedno oko onako solidno.

Prva jutarnja kafa mi se uvek pretvori u prve dve jutarnje kafe, samo sa tom pauzom izmedju da sklonim ostatke od dorucka deci, dam im neku vocku i istresem igracke. Znam, u pravu ste, ali ipak to uradim da kupim sebi jos pola sata jer padam na nos celog dana, pa je jutro vreme gde mogu da ga kupim ili prosvercujem.
Ta druga 'prva jutarnja kafa' mi predstavlja organizaciju celog dana. Gde, sta kako i koliko. Odakle poceti, sta sledece i sta je za kraj. Ceo dan mi je isplaniran u toj drugoj kafici. Ispijam i premecem po mislima sve sto me ceka i pronalazim neki red u svemu tome. Zato su mi obe 'prve kafe' podjednako vazne i vezem ih u tu jednu prvu jutarnju kafu zvanu - ne diraj me.
Jedna da me razbudi, druga da mi da red u danu i za obe mi treba ukupno sat vremena. Ne trazim mnogo.
A vredi celo moje raspolozenje tokom dana.

Toliko sam vec navikla na taj ritual ujutro da cak i kad mi suprug kao znak ljubavi i paznje smucka prvu kafu, poremeti sve. Hvala iz srca, ali nemoj vise. Ti ces onu popodne oko 5 jel vazi?

Medije i nasi (sv)estradni umetnici

Nasi mediji svakodnevno pune stupce i televizijske ekrane takozvanim estradnim i V.I.P. umetnicima. Pre svega, ne stavljam celu krivicu na njh jer oni pisu i prikazuju ono sto narod zeli da cita i vidi. Onaj deo krivice koju oni nose su apsolutno preterivanje o clancima o pomenutim licima, detaljima iz njihovih privatnih zivota i guranjem njihovih intimnih delova tela pod nase noseve.

Koliko ste puta i sami pomislili 'a ko li je sad ovo pobogu', gde li je taj ili ta stekla tu silnu slavu i status zvezde kad sad novine pisu o tome kako su joj sevnule gacice, s kim se sad zabavlja/svadja/tuzi/udaje/rastaje i slicno.
Jer mediji se vecinom  bave tim, nazovimo ih pogresnim imenom, problemima.

Da li je potrebno da se ljudi (iz principa ih ne zovem novinarima) koji stavljaju takve naslove i tekstove vrate u skolu ili da obnove neki ubrzani kurs novinarstva ili da narod prestane da se upusta u tu pricu i ceka nastavak kako je sestra od tetke neke takve poznate licnosti izjavila ovo ili ono.

Svi ti takozvani estradni umetnici su se proslavili u nekom od bezbroj rijaliti programa i istom brzinom sjaj njihovog 'estradovanja' se gasi. U silnoj zelji da povrate bar momenat od tog sjaja koriste sve sto im padne na pamet, od pljuvanja i prozivanja drugih takozvanih estradnih umetnika do obnazivanja tela i implicitnih scena po javnim mestima. A nasi mediji, opet i na zalost, nam to sve guraju pod nos i serviraju kao EKSLUZIVNU VEST.

Ja shvatam da vest prodaje novine a da li oni shvataju da bi vest ustvari trebalo i da bude vest.
Takodje shvatam da svakodnevna desavanja lice na crnu hroniku i da narodu treba malo razonode, ali da
li je zaista neophodno zaglupiti nas sve laznim vrednostima. Gde su nestale kolumne i emisije o pozoristima u zemlji i regionu, gde su deciji obrazovni programi kao recimo oni uz koje smo mi odrastali kao 'Znanje i Imanje', 'Deco pevajte sa nama', 'Muzicki tobogan'. Obogatite nam program sa putopisima i intervjuima sa
ljudima koji su zaista umetnici i priznati u svom poslu. Manite nas vasih ekskluzivnih vesti izgore nam mozak.

Da li se i vi isto pitate?

Evo recimo, ja ni dan danas ne razumem kako je Ekrem Jevric postao javna i poznata licnost, da li su to medije ili ljudi napravili od njega. Odakle se taj covek pojavio i cim je to zauzeo mesto u javnosti. Nikad to necu razumeti. Ali opet, ovo je moj ugao gledanja na sve to sto nam se servira. Da reagujem mogu onoliko koliko i svi. 

Kad mi se ne svidja sta pise u novinama - prestanem da ih citam.

Kad mi se ne svidja tv program - prebacim kanal.

PROBLEM je u tome sto i kad prebacim kanal nadjem to isto samo drugacije upakovano. 

I opet. I opet. I opet.

Koliko zaista ima pravih umetnika na nasoj estradi, onih koji su obelezili neku generaciju, koji se bave svojim poslom jer vole i veruju u to sto rade. Onih koje vreme fizicki moze da pregazi ali ono sto su svojim radom stvorili ne. Zastanite na momenat i prebrojte  -  svi oni mogu da stanu na prste obe ruke. 

Dvanaest ideja za poklon - Dan Zena

Internacionalnı Dan  Zena nam se polako priblizava i svi uveliko razmisljamo koliko ce nam to uticati na stanje u novcaniku.
Zato sam se odlucila za dvanaest ideja koje mozete pretvoriti u poklon bez nekog velikog troska. Jer poenta i jeste da se poklonom pokaze znak paznje a ne preteranog luksuza.

• Cvece

Cvece je najtradicionalniji poklon svuda u svetu pa i kod nas. Tu ne mozete pogresiti, kako god da je upakovano cvece je uvek prelepo. I zene se uvek osecaju posebnom kad dobiju cvece na poklon.

• Bombonjere 

Bombonjere i razne cokoladne poslastice su takodje pun pogodak kao poklon, jer ko jos moze da odoli
slatkim zalogajima.

• Pice

 Flasa dobrog vina je takodje odlican izbor, ili liker od cokolade ili mente je takodje dobro dosao kao
poklon.

• Knjige

Zanimljiva knjiga nikad nije promasaj, tako i u ovom slucaju. Verovatno vec znate sta osoba kojoj kupujete poklon voli da cita, ali i ako niste sigurni kupite neku od vama omiljenih. Ukoliko voli da
radi u kuhinji sa hranom i kolacima, knjiga sa receptima je odlican izbor.

• Salovi i esarpe

Jedan od poklona koje zene jednostavno vole. Jer ima neka senzualnost u tom svilenom tkanju i taj neki setni dodir svile pod prstima.

• Muzika

Cd od omiljenog izvodjaca ili kompilacija pesama koje voli ne mogu nikako biti los izbor. Mozete i sami napraviti cd sa njenim omiljenim pesmama.

• Fotografije i slike

Uramite u prekrasan ram za slike jednu od vasih zajednickih fotografija. Na pozadini obavezno napisite neku lepu posvetu. Album za fotografije takodje je dobar izbor, moze da bude prazan a mozete ga i ispuniti zajednickim fotografijama.

• Napisite joj pismo

Ukoliko je za vasu majku, napisite joj zahvalnicu zivota. Verujte mi cenice to vise nego bilo sta drugo da joj poklonite.
Ukoliko je za devojku ili suprugu, napisite joj zasto je volite, kako se osecate i podsetite je na neke lepe zajednicke trenutke. Jer ipak, pismo je stari znak romanse.

• Pripremite joj veceru

Bar za ovaj jedan dan budite vi sef u kuhinji. Pripremite za nju neko od njenih omiljenih jela. Ukazite joj zahvalnost time jer ona to radi za vas svaki dan u godini

• Kozmeticka korpa

Takodje jedan od poklona koje i zene i devojke obozavaju. Sa mirisljavim sapuncicima i svecama, uljima za masazu i mirisljavim stapicima, ma ne mozete pogresiti.

• Parfem

E to je poklon sa kojim bi trebali biti pazljiviji. Parfem kao poklon dolazi u obzir samo ukoliko znate unapred koji koristi ili koji joj se dopada. Ukoliko niste sigurni ne eksperimentisite sa nekim novim mirisima.

• Korpa sa vocem  

 Zdravo, saroliko, prosto prelepo i ne toliko skupo. Jednostavan a odlican poklon.

A opet ako ste u mogucnosti, vi mozete napraviti i nekoliko kombinacija ovih ideja pa ih pretvoriti u poklon.
U svakom slucaju ovo su pokloni koji ce sigurno obradovati svaku zenu.

Izvinjavam se, o kakvom standardu pricate?

Jedna od najcesce spominjanih reci u tekstovima koje nam serviraju politicari dok nam obecavaju bolji zivot.
Zaboravljajuci izgleda pritom, namerno ili nenamerno, da su oni ti koji su nametnuli standard bilo da je ovakav ili onakav. A nije dobro.

Da li u svoj toj prici o poboljsanju standarda zivota ima nesto sto bi ga zaista i poboljsalo do te mere da narod prestane da 'pozajmljuje do prvog', da bezi iz drzave ili da mu obroci budu tri u jednom danu a ne obrnuto?
Da li i kako samo uspeju da iz sve te price i borbe za nase bolje sutra izostave i zaborave one apsolutno najugrozenije gradjane koji vise ni ne spajaju kraj sa krajem jer nemaju dva kraja da ga spoje?
Zasto se narodne kuhinje zatvaraju? Sta nam se desava sa skolstvom i obrazovanjem? Sta nam se desava sa zdravstvom?
Nisam od onih koji ce da daju predloge sta i kako promeniti, ima ljudi koji su zavrsili skolu za to. Zaposlite ih. Ovaj tekst je samo jedan glas iz naroda koji pokusava da pita o kakvom to standardu zivota pricate?
Uspeli ste da pretvorite u silan uspeh kad samo jedna odrasla osoba u domacinstvu ima posao. Privatizovano je sve sto se moglo privatizovati, drzava nema nameru da stoji iza svojih gradjana.
Pricate o nekom patriotizmu a prodajete svaki komad zemlje, svaku firmu i sve za sta vam se ponudi cena. I gace bi skinuli sa sebe da ih prodate strancu.

Da li ste i sami shvatili da vi ne mozete da ucinite nista za ovaj narod i drzavu pa prodajete sve sto vam je ispred ociju? Da li se bar nadate da je to jedini dobar izbor koji ste mogli napraviti?
Da li ste svesni da je narodu dozlogrdilo i da ne pomaze vise ni vase mazanje ociju, poceli smo da vidimo i kroz slojeve koje ste nam natrpali na oci. Skidamo prstima deo po deo.
Narodu nista niste dali. Zasto ne varate nekog drugog a delite svom narodu umesto sto ste nam uzeli i poslednji nacin da zivimo dostojanstveno? Zar su tudje zadnjice toliko slatke kad su podmazane dolarima i eurima? Zurite u Evropu dok vam je narod gladan?
Ma o kakvom standardu pricate?