Depresija - borba jednog coveka

Momenat kad osecas da pucas po savovima a mislis da ne postoji nijedan nacin da se pokrpis. Svi smo bili na tom mestu.
Svi ti kriticni trenutci u zivotu kad znas ili si uveren da te ljudi kojima si okruzen ne razumeju, ni priblizno.
Kroz najkriticnije trenutke svaki covek uvek prolazi sam. Ne zato sto tako zeli nego zato sto tako mora. Jedini nacin da prevazidjes sve jeste da pronadjes sebe. Da li je to u mracnoj sobi, uz muziku ili samo uz tisinu to svi biramo prema sebi. Jedino sami sebe poznajemo najbolje.

Lepo je i utesno imati nekoga pored sebe da razgrne zavese i pokusa da ubaci svetlo u tvoj zivot ali to nije zavrsen posao, to su samo stepenice i razlozi zbog kojih trebas da nadjes nacin da se osecas bolje.
Vreme je takodje oblog. Zaista mrzim tu recenicu da vreme leci sve ali je donekle istinita. Mozda ne leci ali gura neke druge stvari u prvi plan.

Momenat kad si ubedjen da nista nema smisla i da je ceo svet ustvari otisao do vraga, da je univerzum necija prokleta sala i to bas kao neki los vic, e taj momenat ti ne pomazu saveti, kupke, mirisljave svece, pice, kafa a najmanje razgovor o tome kako se osecas. Jer kako objasniti nekome to da sve sto postoji tog trenutka na planeti zemlji ustvari nema nikakvog smisla.

Depresija je uvek bila borba jednog coveka. Da, utice na okolinu ali je borba samo jednog coveka.
Dok sam ne shvatis ili prihvatis cinjenicu da nije sve kako treba i da nece biti ma sta ti ucinio, da ce svet i dalje da se okrece oko svoje ose i da ce sunce uvek izlaziti na istoku, sve do tog momenta kad opet naucis i nadjes nacin kako izgurati dalje, sve do tad se boris. Sam u sebi. Sam sa sobom.

Kako se ponovo uklopiti, kako ponovo verovati da svi imamo nekakvu svrhu, kako ponovo bilo sta osecati. Veoma tezak proces.
Kreni od toga da nadjes samo jedan smislen momenat svakog dana, cak iako je to samo nasumicno uhvacen trenutak na nekoj staroj fotografiji ili stih neke pesme koji si sasvim slucajno cuo u gradskom prevozu. Samo jedan momenat dnevno. I to je vec velika stvar.
Nacin da se izboris sa sobom, pa sa svetom, pa sa zivotom. Sve u malim koracima. Jedno po jedno. Proces koji zahteva mnogo unutrasnje snage koju u tim najkriticnijim trenutcima nemamo.

Jedina stvar u koju sama verujem je da sutrasnji dan ne moze biti tako crn kao danas, a danas je sigurno za nijansu svetliji nego jucer.
Mozda svet ima lazne boje ili sam ja prestala da verujem u njih, i iako svet izgleda crno beli ipak sam ja ta koja ce u mom svetu odluciti sta je crno a sta belo. Sve sto mi treba je vreme.