Htela bih da imam 6 godina. Opet.
Da mi je zabranjeno imati obaveze, da mi je nedopustivo biti dosadno i da verujem da kad porastem sve ce biti bas onako kako sam zamisila.
Da verujem u ljudsku dobrotu i bezuslovnu ljubav. Da se osecam sigurna kad me mama zagrli.
Da moje bubice i kaprici prolaze nekaznjeno jer jos sam dete. Da moji zahtevi zvuce nerealno i neverovatno jer me jos masta vodi.
Da pravim frizure, smesne grimase i izgledam ljupko. Da cesljam lutke i ljutim se na njih. Da kroz balkon bacam stipaljke i smejem se mami sto se ljuti.
Da pretim decacima da cu ih reci tati. Da se ljutim na njih sto mi otimaju loptu i cupaju me za kosu. Da uzivam dok me tata nosi na ledjima. Da se pravim vazna jer ja sam tatina princeza.
Da placem samo zato jer sam oderala koleno kad sam pala sa bicikla i da se durim jer zimi nije vreme za sladoled.
Da uzivam u novogodisnjim paketicima i odbijam da jedem spanac i ribu.
Da za rodjendan znam da sam jedina na svetu. Da sam sretna kad mi ujak iz dzepa izvadi cokoladu.
Da imam pravo da se ljutim kad hocu i da tvrdim da palacinke jesu rucak.
Da svaki put u prodavnici trazim lizalicu. Da ne znam kolika je tatina plata. Da postavljam more pitanja i uporno trazim odgovore na njih.
Da verujem da je svet nekoliko drzava i da je Nemacka puno daleko, preko sveta, gde su ljudi isti kao mi samo drugacije i smesno pricaju.
Da ne znam da postoji predsednik drzave. Ni vlada. Ni ministarstva.
Da znam da su cokolada, bomboni i smoki najlepsa stvar na svetu.
Da kad me neko naljuti imam puno pravo da ga ugrizem.
Da kad me neko nasmeje mogu da se smejem iz sveg glasa. Da mogu da se smejem cak i bez razloga.
Da imam objasnjenje za sve. Da verujem da cu kad porastem biti sta god hocu. Balerina ili padobranac, odlucicu posle jer imam jos vremena.
Da ne znam koliko kostaju moje cipele. Da znam da tata voli mamu i da sam ja njihovo zlato. Da ne umem da lazem.
Da imam vremena. Dosta vremena ispred sebe.
No comments:
Post a Comment