Koliko kosta postenje

Kako uspeti a ostati posten je pitanje od milion dolara.
Da li je zaista srz problema u ljudima, naciji ili u nacinu vodjenja drzave.
Svi smo mi rodjeni posteni. Koliko iskusenja prodje covek u zivotu i na kom to posrne, na kom je to primoran da proda ono najteze, svoje postenje.
Ovo nije prica o onima koji su ga izgubili ili ga nikad nisu imali, ovo je prica o ljudima koji su ga dali u zamenu za nesto, koji su ga svojevoljno ili kao krajnji slucaj prodali.
Ljudi koji ga prodaju svojevoljno, svi ih znamo, tu su oko nas, vidjamo ih svaki dan na ulici, poslu, televiziji.
Oni na svoje postenje sami stavljaju cenu. Da li je to u zamenu za dobar posao, dobru poziciju, dobru poziciju u vladi ili jednostavno za odredjenu sumu novca u vidu prevara, svi oni imaju u cilju da svoje postenje zamene za zivot koji je daleko od siromastva. Opravdanje pronalaze u, na zalost, istinitoj cinjenici da sama drzava tako funkcionise i da drugog nacina za 'bolji zivot' nema. Da jedini nacin da uspes je, da se guras, laktas, spotices druge i pronalazis rupe u zakonu koji je ionako toliko ispunjen rupama da mu ni sito nije ravno.

Drugi, koji su bili primorani da svoje postenje prodaju, njima je stavljena cena. Ponudjenu cenu mozes da prihvatis ili da odbijes u zavisnosti da li je 'bas dotle doslo'? Da li je to ta krajnja situacija kad vise nemas gde da se okrenes, da ucinis bilo sta sto bi doprinelo poboljsanju zivotne situacije? Da li je sve to sto si ucinio do sad, za zivota, nedovoljno da obezbedis svojoj porodici osnovne zivotne namirnice? Da li je to taj momenat kad si spreman da se odreknes postenja koje si sticao medju prijateljima, rodbinom, medju ljudima celog zivota, kad si primoran da se odreknes u korist toga da pomognes sopstvenom detetu, da mu omogucis buducnost? Da mu omogucis da se ne nadje u istoj situaciji. Uz jednu nit nade da ce vremena da se promene do tad.

Mozemo prihvatiti, mozemo i odbiti, i pitati se kako dalje dok se oni koji su krivi za takvu globalnu situaciju nama smeju u lice i obecavaju kule i gradove. Smeta im bilo koji glas naroda. Smetaju im demonstracije kad se nezadovoljan i gladan narod pobuni.
Ne treba ljudima igara, dajte im hleb.