Koliko kosta postenje

Kako uspeti a ostati posten je pitanje od milion dolara.
Da li je zaista srz problema u ljudima, naciji ili u nacinu vodjenja drzave.
Svi smo mi rodjeni posteni. Koliko iskusenja prodje covek u zivotu i na kom to posrne, na kom je to primoran da proda ono najteze, svoje postenje.
Ovo nije prica o onima koji su ga izgubili ili ga nikad nisu imali, ovo je prica o ljudima koji su ga dali u zamenu za nesto, koji su ga svojevoljno ili kao krajnji slucaj prodali.
Ljudi koji ga prodaju svojevoljno, svi ih znamo, tu su oko nas, vidjamo ih svaki dan na ulici, poslu, televiziji.
Oni na svoje postenje sami stavljaju cenu. Da li je to u zamenu za dobar posao, dobru poziciju, dobru poziciju u vladi ili jednostavno za odredjenu sumu novca u vidu prevara, svi oni imaju u cilju da svoje postenje zamene za zivot koji je daleko od siromastva. Opravdanje pronalaze u, na zalost, istinitoj cinjenici da sama drzava tako funkcionise i da drugog nacina za 'bolji zivot' nema. Da jedini nacin da uspes je, da se guras, laktas, spotices druge i pronalazis rupe u zakonu koji je ionako toliko ispunjen rupama da mu ni sito nije ravno.

Drugi, koji su bili primorani da svoje postenje prodaju, njima je stavljena cena. Ponudjenu cenu mozes da prihvatis ili da odbijes u zavisnosti da li je 'bas dotle doslo'? Da li je to ta krajnja situacija kad vise nemas gde da se okrenes, da ucinis bilo sta sto bi doprinelo poboljsanju zivotne situacije? Da li je sve to sto si ucinio do sad, za zivota, nedovoljno da obezbedis svojoj porodici osnovne zivotne namirnice? Da li je to taj momenat kad si spreman da se odreknes postenja koje si sticao medju prijateljima, rodbinom, medju ljudima celog zivota, kad si primoran da se odreknes u korist toga da pomognes sopstvenom detetu, da mu omogucis buducnost? Da mu omogucis da se ne nadje u istoj situaciji. Uz jednu nit nade da ce vremena da se promene do tad.

Mozemo prihvatiti, mozemo i odbiti, i pitati se kako dalje dok se oni koji su krivi za takvu globalnu situaciju nama smeju u lice i obecavaju kule i gradove. Smeta im bilo koji glas naroda. Smetaju im demonstracije kad se nezadovoljan i gladan narod pobuni.
Ne treba ljudima igara, dajte im hleb.

Foto post - Antalya, Turkey 2

U prvom delu posta o Antaliji vecinom sam postavila  slike mora jer sam htela da vam predstavim lepotu Mediterana. U ovom drugom delu, odlucila sam se za malo veci izbor slika, tacnije njih dvadeset i sedam. Prosetacemo kroz carsiju, videti Hadrian Gate, obici stari bazar i videti kako su uredjena setalista. Primeticete da je neverovatno cist grad s obzirom da milioni turista dolaze da ga posete.
Takodje, slike sa ovog posta su takodje od moje malenkosti.
Od mene dosta price, uzivajte.

Hadrian Gate

Carşı

Old Bazaar

 I najbolje mesto za sok od sveze cedjene narandze ili nara ...

Foto post - Mediterranean Sea, Antalya -Turkey 1

Fotografije govore sve jezike sveta. Uzivajte u prvom od dva posta posvecena ovom prelepom mediteranskom gradu.
Ovaj put za vas spremila sam 15 fotografija. I da, sve fotografije su moje. Mozda su amaterske ali smatram da sam uspela da vam docaram lepotu koju Antalya nudi.
Opustite se i uzivajte.

Ljubav preko neta - bajka ili realnost

Koliko puta ste pomislili kako za vas ne postoji srodna dusa u vasem gradu i okolini. Koliko puta ste napisali i procitali tudje statuse ili tvitove 'forever alone'. Koliko puta ste u svarnom zivotu pristajali i na manje od vasih ocekivanja iz straha da ne ostanete sami.
Zbog nepobitne cinjenice da internet koristi ogroman broj populacije i provodi neverovatan broj sati na istom, sve manje se osvrcemo oko sebe da potrazimo partnera u nasoj blizini.

İnternet nam je povisio standarde sto se tice izgleda partnera a sve manje se obraca paznja na izjave koje osoba objavljuje na svojim profilima svih drustvenih mreza, jer te reci su obicno citati velikih pisaca ili takozvani ukradeni statusi neke osobe koja ustvari i zna da pise.

İnternet nam je takodje smanjio prag tolerisanja jer 'mnogo je riba u moru'. Sve to i nije toliko strasno koliko se sami nadjemo uvredjeni zbog istih stvari koje i sami  koristimo prema drugima. Razumljivo je i normalno da posedujemo ego ali na netu taj ego se pretvara u troglavu azdaju gde vas ne prepoznaje ni rodjena majka.

Postoje razne situacije u potrazi za ljubavlju preko neta, od onih gde se jedno od sagovornika predstavlja lazno mozda cak i oboje jer zbog straha od stvarnog privatnog ogoljavanja duse lakse je drzati distancu do momenta kad odlucite da li nastaviti dalje ili prekinuti svakodnevne konverzacije sa tom osobom. Jednostavno, morate prihvatiti cinjenicu da ako vi nesto krijete kriju i svi drugi.

Postoje i situacije gde stvarni profili na drustvenim mrezama olaksavaju upoznavanje osobe, od muzike koju slusa do vesti koje seruje ili vrste humora koju podeli sa prijateljima. Jedan od najlaksih nacina da se stupi u razgovor sa bilo kim. Jer sami odlucujete ko je u vasoj listi prijatelja i ko sme da vidi vase objave. Za svakog stalkera postoji blok opcija na svakoj mrezi ali opreznost mora da vam je u prvom planu.

Ukoliko je to konverzacija, simpatisanje ili veza na daljinu, pritom mislim na drugu drzavu, morate biti spremni na greske u prevodu, greske u kulturi i nacinu zivota da podstaknu nerazumevanje. Morate biti spremni na taj osecaj neizdrzljivog nedostajanja.

Sigurno i vi poznajete nekoga ko je u 'ozbiljnoj vezi' vec dve ili tri godine sa nekim iz inostranstva i to sve preko neta. Onaj momenat kad to pukne je momenat kad priznate da vam zivot nije stao i da ste se par puta cak i zaljubili u medjuvremenu.
U ogromnom broju slucajeva neko izadje povredjen iz tih veza preko neta ali se svi slazu u jednoj stvari a to je 'da je lakse preboleti'.
Postoje i situacije gde se zaista desi da ljudi pronadju svoju drugu polovinu, ne treba preostro suditi. Mozda je tajna u iskrenosti, mozda u zajednickom jeziku i interesovanjima, mozda u milion sitnih i nebitnih stvari na koje ipak obracamo paznju. Ljubav postoji samo je trebate prepoznati.

 Ne gubite vreme ukoliko upoznate nekoga ko vam se zaista svidi, oboje nadjite nacin da se nadjete uzivo odmah posle nekoliko razgovora. Jer u cetiri oka jeste lepse i nema fotosopa, i to je ipak jedini nacin da saznate da li je on ustvari on ili je on mozda ona.

Kako organizovati deciji rodjendan

Divan dan kojem se svi roditelji a i deca raduju donosi mnogo nervoze oko priprema istog.
Hrana, sokici, koliko dece ce prisustvovati i kako uciniti da se svi zabavljaju.
Mnogi roditelji se odlucuju organizovati rodjendan u igraonicama jer je proslava rodjendana u stanu ili kuci mnogo nezahvalnija, sto zbog spremanja posle, sto zbog same tezine drzanja na oku velikog broja dece.

Ukoliko odaberete igraonicu prva stvar na koju reagujete je prostor. Vlasnici igraonica su usavrsili opremanje prostora za najradosniji dan vaseg deteta stoga ono na sta treba da obratite paznju je da li je prostor u kome se odvija zabava malisana odvojena od prostora gde ce boraviti odrasli.
Jako je bitno jer deca se mnogo lakse opustaju i ponasaju prirodnije kad su sa drugom decom a ne izricito pod budnim okom roditelja, a sto se tice dece uzrasta do tri godine njima je ipak stalo do toga da znaju 'gde je mama'.
Slobodno mozete prepustiti zabavu u ruke vaspitacica ili animatora jer oni zaista umeju da drze paznju velikom broju dece, da prate sta rade cak i da pomognu deci koja nisu uspela da se uklope odmah u zabavu.

Sledeci korak je sta i kako i koliko hrane pripremiti za decu. Evidentno je da deci hrana nije ni na kraj pameti sve dok ne dodje na red torta sa svecicama, ali ipak trosi se mnogo energije na igre stoga vam je najmudriji potez pripremiti sitna lisnata testa, mini kroasane, mini pice i rolate, kiflice i keksice, jer deca vole 'da pregrizu' da bi se sto pre vratili u igru.

Kad dodje vreme za tortu najmudrije vam je seci tortu na veoma male parcice, jer ma koliko deca obozavala tortu nikad nisu u stanju da pojedu ogromne komade pa ce se desiti da cete veliki deo i da bacite.
Sto manji parcici to lepse, cak i ako deca pozele jos nije problem da se osece jos koji komad ali radi preventive da se fakticki trecina torte ne baci.

Sokici. Tu ce uvek da postoji problem zvani 'koja je moja casa', sad ukoliko se ne opskrbite povecim brojem tih plasticnih casa, postoji i solucija da za zabavu organizujete sokice od 2dl u pakovanju.

Na vama je jos samo da pustite decu da se zabavljaju i posle zabave pitate slavljenika da li mu se dopala zabava, ukoliko kaze da jeste i da jos danima prica o desavanjima sa nje, mozete proglasiti da je to bio jedan zaista uspesan rodjendan.