Svi mi pravimo liste stvari i zelja u nasem zivotu koje cemo promeniti/ostvariti od svakog 1.-og januara a koje zaboravimo vec sredinom meseca. Da li prosto odustanemo ili nam okruzenje ne dozvoljava ni jedan korak napred, u svakom slucaju svaka godina zavrsi isto kao i prethodna sa tupim osecajem da se nismo pomerili sa mesta osim sto smo stariji za jednu godinu.
Svake godine taj spisak, tu listu, sam stvarala u glavi i davala sebi obecanje koje niko ne cuje i niko za njega naravno, ne zna i ne mari osim mene same.
Taj neki usmeni dogovor, potpisan ugovor sa samom sobom nikad nisam do kraja ispostovala iz verovatno istih razloga kao i svi vi. To, da dugujem nesto sebi mogu da odlozim za kasnije... neki drugi put, neki drugi dan i na kraju neki drugi prvi januar.
Mozda sad, kad to stavim na papir (ovaj elektronski ), mozda ispostujem sama sebe.
- Prestati lagati sebe da cu da ''smanjim'' cigarete, kafu i burek. Znam da necu. Sto vise razmisljam o tome brze stavljam lonce i palim jos jednu. Ali obecavam sebi da cu da jedem vise voca. Eto, neki kompromis.
- Prestati obracati paznju ''sta drugi misle''. Dovoljno sam odrasla i razumno vaspitana da razlikujem dobro od loseg i moral od nemorala . Prema tome i na to stavljam tacku.
- Otpisati ljude koji se pojavljuju samo ukoliko im nesto treba. Nisam svakome rame za plakanje i ne posedujem bastu u kojoj rastu pare.
- Posvetiti vise vremena pravim prijateljima
- Produziti granicu strpljenja sa ljudima u mojoj blizini
- Pozvacu majku bar jednom sedmicno da je podsetim da je volim
- Pustiti muziku ponovo u moj zivot. Mnogo. Najvise.
- Prestati verovati u bolje sutra i zakopati lose juce. Videcu sta mogu da uradim danas.
- Prestati trositi vreme na besmislice, besmislene situacije i ljude u njima.
- Napraviti potpuno drugaciju listu za sledeci prvi januar
