Provereni PTC sajtovi koji placaju

Ovaj post cu posvetiti PTC sajtovima i cuvenom zaradom na internetu 'klikom na reklame'.
Istina je da postoji bezbroj sajtova i na zalost vecina su samo gubljenje vremena jer ni tu minimalnu zaradu od 1 ili 2 dolara nece isplatiti na vas racun.

U svu ovu pricu usla sam praznih dzepova pre nekih dva meseca sa namerom da 'zaradim koji dinar' kao sto je to slucaj sa svakim od nas.
Znaci, nisam imala nameru da ulazem u nesto sto je jos tabu tema za mene. A da verujem samim reklama nije mi padalo na pamet jer sve su one savrsene i obecavaju silne dolare za jako kratko vreme.

Ono na sta trebate obratiti paznju prilikom registracije na bilo koji od ovih sajtova je da imaju forum gde mozete procitati kakvo je trenutno stanje na sajtu, da li je admin aktivan, zalbe drugih clanova i naravno gde mozete da potrazite dokaze o isplatama.
Takodje sajtovi kao ovi bi trebali da imaju i FAQ, tj. cesto postavljana pitanja.

Moje preporuke nakon svih ispala od strane laznih sajtova i gomile izgubljenog vremena beskorisnog kliktanja idu sledecim sajtovima koji provereno isplacuju zaradjenu sumu na vas Paypal, Payza ili neki drugi racun.

NEOBUX

CLIXSENSE

SCARLET-CLICKS

WAR OF CLICKS

PAIDVERTS

TRAFFICMONSOON

OJOOO

Ako zelite povecati posecenost vasem blogu, sajtu ili stranicama koje reklamiraju vas biznis, najbolji nacin za to je trafficmonsoon gde naravno mozete besplatno promovisati cak do 15 svojih sajtova tako sto cete zaraditi kredit svakodnevno surfujuci (neogranicen) broj stranica. Ukoliko nemate blog ili stranicu koju bi zeleli da promovistete mozete jednostavno i svakodnevno pokupiti 10 ili vise centi samo klikom na reklame. Isplata je kad dostignete 2 dolara.

Jedan od najboljih nacina za zaradu je paidverts jer imate mogucnost sitnih apgrejdova vaseg racuna koje donose sitnu dobit, a i u slucaju da ste kao i ja usli praznih ruku postoji nacin lepe i sitne zaradice. Sistem je vrednovan BAP poenima koji ustvari realizuju koliko reklama ce se pojaviti na vasem nalogu i naravno koje ce vrednosti biti. Sto vise BAP poena skupite vece reklame ce se pojavljivati, pri tome mislim na 0.5, 1,  2,  5 dolara. Vrednost reklama ide cak i do 200 dolara.

Ostali sajtovi koje sam navela su klasicni sajtovi sa kliktanjem na reklame koji su vec duze vremena prisutni na netu i koji vec godinama ne propustaju isplate.

* Ukoliko ste i sami registrovani na neki od sajtova koje nisam navela a za koje znate provereno da placaju, budite slobodni i u komentarima dopunite moju listu.
U nadi da ce pomoci i drugima da nadju nacin za zaradu ili reklamu svojih blogova i sajtova.

Hvala.

10 stvari koje cu promeniti u novoj godini

Svi mi pravimo liste stvari i zelja u nasem zivotu koje cemo promeniti/ostvariti od svakog 1.-og januara a koje zaboravimo vec sredinom meseca. Da li prosto odustanemo ili nam okruzenje ne dozvoljava ni jedan korak napred, u svakom slucaju svaka godina zavrsi isto kao i prethodna sa tupim osecajem da se nismo pomerili sa mesta osim sto smo stariji za jednu godinu.

Svake godine taj spisak, tu listu, sam stvarala u glavi i davala sebi obecanje koje niko ne cuje i niko za njega naravno, ne zna i ne mari osim mene same.
Taj neki usmeni dogovor, potpisan ugovor sa samom sobom nikad nisam do kraja ispostovala iz verovatno istih razloga kao i svi vi. To, da dugujem nesto sebi mogu da odlozim za kasnije... neki drugi put, neki drugi dan i na kraju neki drugi prvi januar.
Mozda sad, kad to stavim na papir (ovaj elektronski ), mozda ispostujem sama sebe.

1. Prestati lagati sebe da cu da ''smanjim'' cigarete, kafu i burek. Znam da necu. Sto vise razmisljam o tome brze stavljam lonce i palim jos jednu. Ali obecavam sebi da cu da jedem vise voca. Eto, neki kompromis.
2.  Prestati obracati paznju ''sta drugi misle''. Dovoljno sam odrasla i razumno vaspitana da razlikujem dobro od loseg i moral od nemorala . Prema tome i na to stavljam tacku. 
3. Otpisati ljude koji se pojavljuju samo ukoliko im nesto treba. Nisam svakome rame za plakanje i ne posedujem bastu u kojoj rastu pare.
4.  Posvetiti vise vremena pravim prijateljima
5. Produziti granicu strpljenja sa ljudima u mojoj blizini
6. Pozvacu majku bar jednom sedmicno da je podsetim da je volim
7. Pustiti muziku ponovo u moj zivot. Mnogo. Najvise.
8. Prestati verovati u bolje sutra i zakopati lose juce. Videcu sta mogu da uradim danas.
9. Prestati trositi vreme na besmislice, besmislene situacije i ljude u njima.
10. Napraviti potpuno drugaciju listu za sledeci prvi januar

 

Deca, deca u nama i praznici

Da predahnem malo.
Da spakujem sarkazam i bes u kofer bar dok praznici ne prodju.
Nemam srca da kritikujem praznike zbog onog deteta koje sam nekad bila kao ni zbog bilo kog drugog deteta na svetu.

Svi smo se kao deca odusevljavali praznicnom magijom, raznobojnim svetlima, ukrasima, jelki, poklonima i paketicima. A tek vatromet, nesto najcarobnije a ne samo buka kako to danas dozivljavamo.

Svi smo voleli sneg i nismo brinuli da li i koliko je hladno. Rukavice na ruke, vunena kapa na glavu, sanke za uze i u igru. Dok ne promrznemo.
Nismo brinuli za prehlade i grip, o tome brinu majke... Pripremice caj, sirup, toplomer i skuvace najlepsu pilecu supu za oporavak. Tako to ide. Deci zimska idila, roditeljima daleko od toga.

Svi smo zeljno iscekivali tu Novu Godinu. jer mama ce da pripremi omiljenu tortu. I to ne samo jednu. Bice tu i svakakvih drugih kolaca. Doci ce nam i gosti.
''Mogu da ostanem budna cak do ponoci''
''Mama me pusti cak i ruz da stavim''
''Pa zar to nije sjajno?! Tako i princeze u bajkama''
''Znam, cak ce i baka da mi isplete novu kapu i sal od one lepe vune sto sam je videla u njenom ormaru.
Donece mi i cokoladu sigurna sam''

Deca imaju mastu da praznike ucine magicnim, imaju sposobnost da nas odrasle i preopterecene brigama ''spuste na zemlju'' i da nam docaraju ono sto smo 'zaturili' negde u nama, da svojim iskrenim odusevljenjem oko svake praznicne sitnice ispoljavaju vatromet emocija.

Znam, nema sramote kad imas 30, 50 ili 70 godina uzivati u pahuljama snega i praznicnim carolijama, znam, evo sad sam se podsetila.
Ili su me podsetila deca.
Nema veze, idemo da kitimo jelku.

Drzavo evo jedan gladan post

Cinjenica da nam je drzava suplja kao cediljka za caj potpisuje istinu da narod iako gladan nije slep da ne vidi kako i dalje bezobzirno zavlacite ruku u njihov dzep.

Sta mislite koliko narodu jos mozete da uzmete?

Sta mislite koliko je narodu jos ostalo pa da pocnete i kozu da nam gulite?

Uskracujete narodu osnovno pravo a to je pravo na zivot. Ko jos moze da zivi ispod ivice egzistencije? Ko moze da zivi a da udise vazduh zagadjen smrdljivim lazima? Jer to je sve sto ste ucinili za narod. Zagadili nam vazduh koji disemo. Ostavili nas sa motikama u rukama da krvnicki podmecemo svoja ledja a hleba nigde, samo prazna obecanja. 

Znate, obecanja ne hrane nasu decu niti ih lece kad su bolesna.  

Svesni smo mi vasih laznih obecanja ali u svakodnevnoj borbi za zivot i danasnji rucak niste nam ostavili vremena da se 'pozabavimo vama'.

Sva gorcina se skupi u petnaestominutnom kritikovanju kad se ulogujemo na drustvene mreze i tu ostane jer ubili ste volju u narodu da nesto menja. Nema garancije da od goreg nema gore jer odavno je svima jasno da boljeg nema cak ni kao svetlo na kraju tunela.

Sve sto narod misli moze da stane u jednu recenicu; ''Zaboga, ucutite, ne lazite nas vise'',

Dok je vama za sve kriva prethodna vlada a buducoj cete biti krivi vi, narod i dalje strahuje da li ce imati posao i hleb za sutra.

Dok vi slavite kojekakve godisnjice ovoga ili onoga i grickate repice prasica sa raznja, majke dozivljavaju slom zivaca kad vide cenu mleka u samoposluzi pa se preracunavaju koliko puta nedeljno mogu da ga kupe. Vase zadrigle brade i demperi od stomacina vredjaju ovaj narod.

Ako niste znali, sad znate.

Dokle god je vama neko drugi kriv za stanje u ovoj nazovi drzavi, nama ste krivi vi, jer svakog dana u svakom pogledu sve vise i vise nazadujemo - sve gladniji i siromasniji.

Teske reci i uvrede

Svi smo mi bili u prilici da kazemo ili da nas pogode teske reci i uvrede. Najcesce u svadjama mada nisu iskljucena ni  govorkanja i tracarenja. Bili smo svedoci necije razbijene iluzije, necijeg slomljenog srca i necijih suza. Pa i nasih.

Nisu teske reci samo uvrede, one su misli pretocene u reci od hiljadu slova koje svako posebno udara tamo gde boli. U besu, u svadji, uvek postoji ta namera da uvrede padaju kao kisa kad jedna strana ostane bez argumenata. Skretanje sa teske situacije na bolne teme. Ponizavanjem, uvredama.

Da li smo zaista svesni koliko reci umeju da bole? Da li zaista razumemo sta reci mogu da prouzrokuju?
To verbalno pljuvanje na sve sto postoji, pa zar je svadja ustvari momenat kad treba da kazemo zaista sta mislimo? Pogresno vreme i definitivno pogresno srocene reci, uvrede i optuzbe koje ce nas kostati prijatelja, ljubavi, bliskih ljudi.

Najvise moze da nas uvredi nesto sto znamo da je lazna optuzba, neosnovana kritika i pogresno misljenje. Onaj momenat kad shvatimo da je ta osoba ustvari cekala bas taj momenat svadje da bi rekla ustvari ono sto zaista misli. Taj momenat kad recima pogodi srce i pokida ga na milion komada.
Uvrede na racun onoga gde se se ustvari najvise trudite i gde dajete sve od sebe da nesto uspe.
Na klasicne psovke svi smo vec navikli. Nemaju tu jacinu kao jasno upucene uvrede.

Posle nekih teskih reci i uvreda nema 'izvini'. To je jednostavno tako.
Nijedan covek nije u stanju toliko da se pravi lud da zaboravi sta je rekao ili sta mu je receno.
Ne postoji nacin da ubedis ili budes ubedjen da te reci nisu istina. Mozda ne sve ali okvirno to jeste ta misao.
Nema sredina, nema ravnoteza, to je jednostavno to.

Reci ostaju urezane u pamcenje cak iako nisu ispisane nigde. Ostaju urezane zajedno sa tom bojom glasa i akcentom. Ostaju urezane sa bolom koji smo naneli ili osetili.
Jednostavno, one ostaju.

Malim koracima napred

Jucer je bio jedan od laksih dana.
Svega par sati ali dovoljno. Ne trcim naped, idem malim koracima.
Lezanje na pustoj plazi i Summertime od Janice Joplin odradili su dobar deo deo plana da odmorim mozak.
Uglavnom, izasla sam iz kuce. Korak jedan.

Dok me zuljalo kamenje a ja planirala da se opustim dala sam se u razmisljanje kako da vratim samu sebe tamo gde sam bila pre nego sto je sve izgubilo smisao, da budem ona sto jesam.
Krenula sam od toga sto nisam.
Nisam zivela sa koferom u ruci i cipelama za put. Jedna od neostvarenih zelja. U nekom momentu sam valjda odlucila da sledim srce i stvorim dom. I to je u redu. Uspela sam da uspavam tu zelju za lutanjem, tu cirkusku dusu da pretvorim u poslusnost. Uspeh.

Krenula sam zatim o onome sto volim. Tu sam se dugo zadrzala.
Volim da pisem pisma. Ona prava pisma, dugacka, lepa i sa p.s. na kraju. Ona sto mirisu na proslost.
Odlucila sam, pisacu ih, dugacka i sa mirisom zahvalnosti. Svaki dan po jedno. Svima koje volim i koji mi nedostaju, cak i onima sa druge strane duge. Da. Korak dva.

Zatim je usledilo ono u cemu uzivam. Muzika. Nju volim, nju postujem.
Znaci, iskoristiti dvadeset prvi vek u smislu ukljucenog i pod-a i stavljanjem slusalica u usi. Zameniti sopstvene misli muzikom. Da. Korak tri.

Tri koraka, tri odluke za jedan dan. Uspeh za nekoga ko se pokusava izvuci iz depresije. Polako ali odlucno.
Imala sam pravo da je jucer bio jedan od boljih dana. Da, jesam. Znam.
Samo malim koracima, i na sigurno.
Videcemo kako ce biti sutra.

Koliko to zaista zivimo

Koliko zaista zivot traje? Koliko smo to u mogucnosti da zivimo onako kako bi zaista zeleli i onako kako smatramo da bi mozda trebalo da zvuci kad kazes - zivot.
Da radimo posao koji volimo i da je to sa finansijske strane dovoljno. Da se budimo pored osobe kraj koje nam je srce puno. Da smo svi rodjeni na onom kontinentu koji volimo. Da svi imamo zaista prave prijatelje i da su nam roditelji vecno zaljubljeni.

Kad bi nam to sve bilo 'potaman' da li bi svoj zivot zvali ispunjenim, normalnim ili bi smatrali da smo rodjeni pod sretnom zvezdom? Nauceni da zivimo bez razocarenja i sa verom u ljude da li bi prihvatali olako nas zivot?
Da li bi nam tad vera u nesto vece od nas bila toliko jaka i snaga koju kad trebamo izvlacimo iz najmanjih pora naseg tela - dostupna?
Da li zaista onda zivis ili si savrsena kreacija u savrsenoj igri snimljena na kompakt disku koji ti dozvoljava samo par odabranih emocija.

Kad kazes zivot, tu mora biti suza zbog izdaje prijatelja. Kad kazes zivot tu mora da bude neopisiva tuga kad izgubis nekog. Mora da postoji ta neizdrziva bol kad ti slome srce. Tu mora da bude i iskren osmeh, laz, obmana, poverenje, ljutnja, bes, sreca, nostalgija, uspomene, ocaranost, zbunjenost, neverica, ljubav.

Koliko smo zaista ziveli a koliko prezivljavali? Da li smo birali puteve kojima zelimo da idemo ili onako kako smo smatrali da treba? Da je drustveno prihvatljivo.

Da li smo propustili nesto dok smo bili besni ili smo izostavili nesto dok smo trcali za srcem?

Zivot je ono o cemu ne razmisljamo a trosimo ga dan za danom.
Emocije nas cine covekom, odluke koje smo doneli cine nas zivot. Ne treba da biramo pazljivo vec ono sto zelimo. Ne verujem u srecne zvezde ali verujem da imam izbor. Izbor da zivim kako zelim.